Лептирашко пролеће 2026.
Ретроспектива активности првог дела сезоне
Драги лептираши,
Jуче смо искусили дугодневицу и помало сетно испратили календарско пролеће (јер, ко не обожава пролеће?). То је леп повод да се осврнемо на лепршаве лептирашке тренутке које смо искусили и поделили на пролеће 2026. године.
Почетак сезоне је мало каснио, јер се ни зими, ни Баба Марти није журило да оду, тако да су наше пролећне активности трајале од средине априла па до јуна. Али имали смо среће - пролеће 2026. године испоставило се као сјајно за лептире, што доказују и бројне фотографије и налази које сте љубазно поделили са нама.
Умерено топле температуре, оптимална количина падавина и одсуство дужих периода са јачим ветровима на локалу, a можда и још неки мање очигледни фактори дефинитивно су погодовали овој драгој нам групи инсеката и њиховим биљкама хранитељкама.
Задовољство нам је што смо током пролећне сезоне имали прилику да се дружимо са вама и остваримо бар неколицину заједничких терена.
Језеро Паригуз, 18. април
У суботу, 18. априла, ентузијасти иницијативе “Метаморфоза” окупили су се на језеру Паригуз у Реснику, да би званично отпочели сезону посматрања, бележења и бројања лептира.
Језеро Паригуз изабрано је из више разлога. Овде се налази мноштво микростаништа - имамо осунчану ливаду са спонтаном вегетацијом на прилазу језеру, листопадну шуму око самог језера, језеро као извор воде и дом за акватичне организме, и антропогено измењене (нпр. бетонске) елементе који утичу на особине и микроклиму целокупног станишта. Због проређеног режима кошења, на ливади постоји велики диверзитет цветница, а осим зељасте вегетације може се наћи мноштво малих жбунова трњине, која представља биљку хранитељку за многе лептире.
О овој вештачкој акумулацији направљеној за време СФРЈ и њеног интригантном имену могу се прочитати две различите приче. Прва гласи да је поток који је текао долином имао наводна лековита својства, погодна и за лечење шуљева, па отуд духовити назив. Међутим, постоји и комплекснија легенда (са сличном поентом) - да је током Првог српског устанка значајан број турских дахија рањен, а доста њих је завршило са сачмом баш у доњем делу леђа. Тражећи олакшање од незгодних рана, наводно су долазили баш овде да их испирају и потапају. Да ли су турске стражице ту “напараване” и да ли је извор био заиста лековит, не можемо тврдити са сигурношћу - из тог времена немамо записе, већ су локалне легенде тек касније бележене; данас, као и код великог дела вештачких акумулација, вода у овом језеру није ни за обично купање, а камоли оно исцељујуће.
Међутим, живи свет итекако налази да је овај крајолик ако не баш лековит, а оно бар благотворан; то је резултирало бележењем 15 врста лептира, укључујући и свима омиљену врсту Zerynthia polyxena (нажалост превише немирног за фотографисање) неких интересантних тврдокрилаца, корњача, чак и једног Ескулаповог смука.
Језеро Паригуз налази се на 17 км од центра града, нажалост овог дана у приличној мери блокираног београдским маратоном - због измењеног саобраћајног режима нису сви лептираши успели да стигну на локацију. Онима који нису успели и због тога су се разочарали желимо да поручимо да ћемо дефинитивно и у будућности посетити ову локацију.
Urban Nature Exchangе Belgrade, 12 мај.
У оквиру пројекта у ком се и створила прва клица “Метаморфозе” - Urban Nature Plans + одржавају се Urban Nature Exchangе вишедневни састанци којима су домаћини градови-учесници. Центар за експерименте и урбане студије - ЦЕУС имао је задовоство да угости пројектне партнере из целе Европе током UNE Belgrade од 12. до 15. маја - експерте за биодиверзитет, планере, инжињере шумарства, kao и представнике градских администрација Барселоне, Бургаса, Манхајма и Париза.
Првог дана UNE-а, у Ботаничкој башти “Јевремовац” одиграла се сесија о грађананској науци коју су модерирали Сем Џелиман са Универзитетa Источног Лондона и Штефани Хенкел из iDiv-а. Грађанску науку у Београду представили су др Јована Била-Дубаић са Биолошког факултета, др Милош Поповић са нишког ПМФ-а, Тибор Рекецки, Вук Попић и Јован Котовић из Природњачког музеја, и Катарина Самуровић испред ЦЕУС-а. Приказали су локалне примере доприноса грађанског волонтирања у науци. Милош је представио грађански мониторинг лептира као значајан алат како у истраживању инсеката, тако и промовисању и заштити градског биодиверзитета, а ЦЕУС тим да каже понешто о важности мониторинга за планове урбане природе и лекцијама стеченим кроз београдске активности.
Ништа мање значајан био је и обилазак Ботаничке баште “Јевремовац” који је водила Јована Била-Дубаић, са посебним акцентом стављеним на башту за опрашиваче и мозаичко кошење. Ботаничка башта је за сада једина институција која примењује ову за очување биодиверзитета изузетно важну меру.
Такође, осврт на лептирашку 2025. годину објављен је у двојезичној публикацији “Природом инспирисана решења у Београдским школама - пет студија случаја” - заоставштином пројекта NBS EduWorld, која је дистрибуирана овом приликом, а ускоро ће бити доступна и онлајн.
Посета изложби “Дивљег Београда” на ливади код ФДУ (и лептирашење на истој), 26. мај
На ливади Факултета драмских уметности, Миља Вуковић је у сарадњи са Јованом Билом-Дубаић, Урошем Вуковићем и фестивалом ФИСТ у два наврата приредила јединствену изложбу “Ово није празна ливада”, са намером да на један поетичан, уметнички складан и приступачан начин приближи посетиоцима огромно биолошко богатство ових екосистема, које шире друштво пречесто сматра само празним (грађевинским) парцелама.
Подсећамо, постоји план да се баш на овом простору у будућности изгради нова зграда Министраства унутрашњих послова.
Кроз десетак графичких радова постављених на тактички изабране позиције на ливади, упознали смо се са ветрушкама, јежевима, пужевима, мравима и мрављим лавовима и обратили пажњу на топографију и шум топола. Допринос су дали и студенти Факултета примењених уметности својим разноврсним дводимензионалним и тродимензионалним радовима.
Осим што је послужила као дарежљива подлога за изложбу и приказивање богатства живог света отворених станишта Новог Београда, ливада (код) ФДУ-а се показала као инспиративно место за лептирашки полигон. Уколико желите да бројите лептире на Новом Београду - искрена препорука за ову локацију! Наша мала лептирашка група искористила је прилику да провери рад апликација са волонтерком Андреом, након чега смо проследили информације еBMS централи. Надамо се да се рад Butterfly Count апликације и вама стабилизовао у току овог пролећа после дуго очекиваног апдејта. Ако имате било каквих проблема са Butterfly Count-ом или Биологером, слободно нам се можете обратити.
Калемегдан, 31. мај
У жељи да мало валидирамо централне градске паркове као битне локације за различите врсте лептира, последњег мајског викенда запутили смо се ка Доњем граду Калемегдана. Желели смо да учесници овог терена, које су чинили волонтери заинтересовани за “озбиљно” бројање и мониторинг, сагледају добро познату локацију на другачији начин и примете и флору и фауну које можда нису били свесни пре. Зидине тврђаве који местимично симулирају кречњачке стене, са сиромашним супстратом, савршено погодују изузетно медоносним и привлачним биљкама које воле “поснија” тла, а као што су Echium vulgaris, Anchuja officinalis, различите врсте седума, итд. Вероватно непланско мозаично кошење (део терена је био покошен, а део уз зидине није) омогућио је да ова вегетација опстане и цвета, таман да подржи инсекте који од ње зависе.
Наравно, терен је послужио за и решавање дилема око апликација, а некима од нас и да увежбавамо хватање мрежом :)
Обрађена су укупно три полигона - један на узвишењу преко пута Зоо врта, други у околини цркве Ружице, и трећи близу зидина у Доњем граду, ка Кули Небојша. Било је занимљивих врста као што су сребрна седефица, зелени чипкавац, риђи скелар… Позивамо оне којима је ова локација згодна да обиђу полигоне бар још два пута до краја године.
Остало, али врло битно
Милош Поповић је гостовао у јутарњем програму ТВ “Нове С” поводом Светског дана лептира 28. маја. Иако су га погрешно представили као “колекционара”, а “колекција” је заправо била факултетска научна збирка лептира, изузетно је охрабрујуће што су се медији сетили овог датума и одлучили да лептирима посвете мало пажње. Етикете ћемо оставити по страни - битно је да је у јако тесном временском оквиру речено пуно тога о самим лептирима и угрожености њихових станишта. Послушајте прилог на линку горе.
Такође, Милош је био изузетно ангажован на истраживању биодиверзитета источне Србије, а посебно околине Зајечара - у кључном тренутку када се практично одлучује о судбини читавог краја. Са колегама је пронашао изузетно ретку врсту јагорчевине: у питању је велика мужица (Androsace maxima) за коју се претпостављало да је локално изумрла. Сада је поново откривена између Николичева, Звездана и Гамзиграда; то им је једино познато преостало станиште у Србији.
Међутим, управо се овај локалитет (Малка Голаја) нашао на подручју обухваћеном за ширење рударског комплекса Чукару Пеки. По сведочењима наших биолога, истражне бушотине налазе се на свега 500 метара од станишта oве врсте, која треба да се нађе у Црвеној књизи флоре Србије.
За оне који не знају, Зајечар и околина су тренутно под огромним притиском рудних истраживања, и то на изузетно биолошки и културно вредним локацијама. Дозволе су издате без разматрања ових вредности и део су ширења рударских активности у источној Србији, од Хомоља до Мајданпека, које представљају изузетну претњу по ове значајне пределе.
Шта повезује све ове тренутке?
Прво, то су - наравно - лептири.
Крај Паригуза смо сведочили експлозији пролећних врста, са мноштвом зорица (и далеко уочљивијих “зорана” :)), плаваца, поштара и нимфи и детаљно проучавали њихове карактеристике помоћу наших листова за идентификацију.
Код ФДУ-а смо тренирали разлике између најчешћих плаваца и уверили се колико је присуство Lotus cornuculatus битно за ове лептире, јурили смо ове сезоне свеприсутног чкаљевца и мало смо се дружили и са бројним ноћним лептирима (Synaphe moldavica, Tyta luctuosa).
На Калемегдану смо сведочили прелазу са пролећне на летњу генерацију - са пролећним јединкама већ искрзаних крила наспрам лепих “свежих” примерака летње планова урбане природе , а поздравила нас је још једна летачица - бела рода у ниском прелету.
На свим теренима смо се уверили у ефикасност деце у хватању лептира мрежом :) Неизмерно нам је драго што смо ове сезоне успели да организујемо терене погодне и за најмлађе.
То нас доводи до другог, али нипошто мање важног чиниоца - то су људи. Фантастичан “споредни ефекат” јурњаве за лептирима је заједница која се око њих окупила. Хвала вам што међусобно можемо да подлелимо ентузијазам, сазнања, а надамо се и дугорочно допринесемо заштити ових прелепих и нежних створења.
Уколико сте заинтересовани за посматрање, бројање и/или фотографисање лептира, а још нисте део лептирашке WhatsApp групе, пишите нам!
Новости у вези бројања лептира
Уколико желите да се придружите мониторингу лептира, можете користити ButterflyCount (опцију 15-minute count) или Биологер апликацију (дуго притисните “+” дугме и изаберите опцију временско бројање). Идеално, требало би да исту површину у Београду обиђете бар 3 пута (за потребе UNP+ пројекта), са најмање недељу дана размака између бројања.
Уколико цртање полигона не ради како треба на вашем телефону, можете избројати корацима површину од 20 × 25 метара (500 м2) и унутар ње радити стандардно 15-оминутно бројање. Дакле, слободно упишите врсте или у стандардни ButterflyCount или у Биологер, или чак на папиру (аналогно).
Најбитније је да уживамо и одрадимо бројање, а не да се боримо са апликацијама које не раде како треба. Иако не можемо увек да решимо све техничке проблеме свим корисницима, бићемо додатна испомоћ тако што ћемо из оваквих података на крају године извући оно што је потребно за валидне извештаје.
Као и прошле године, за највредније волонтере спремамо симболичне, али лепе награде на крају сезоне :)
До скорог виђења, тим “Метаморфозе” вам маше (крилима, разуме се)! 🦋
Катарина, Милош, Милица, Марија, Ана